Ispade na kraju Palma osovina srpske politike. Samo da Palma ne izda, i Srbija je na konju.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 12 februar 2009 16:16
aleksandar
A šta reći za tekst osim svaka čast.
Bravo Antoniću.
Jedan od retkih koji ne živi u Vojvodini, a razume o čemu se, kada je u pitanju takozvana "autonomija" Vojvodine radi. Obično beograđani ne razumeju pravu suštinu onoga što se odigrava u severnoj pokrajini.
Još jednom, bravo Antoniću, i pišite što više, govorite na svakom mestu, svi mi koji smo svesni to moramo da radimo, jer ne smemo dozvoliti da nas separatisti nadgovore zato što su bolje organizovani i nažalost drže većinu medija.
Nas je ipak više.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 12 februar 2009 17:50
Andrej socijalista
Slobodan Antonić je autor koga neobično cenim i poštujem. Međutim, mišljenja sam da niko ne sme da brani Miloševića od SPS-a, pogotovo ne neko ko je stalno bio kritičar njegove politike. Ovakvu manipulaciju smatram nečasnom i jeftinim trikom kojim bi se birači i članstvo SPS-a okrenuli protiv svoje partije, i otišli onim strankama, pre svega mislim na desnicu, kojima je pomenuti autor, ipak, naklonjeniji.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 12 februar 2009 17:51
Neofit77
Shvatili su i oni gospodine Antoniću, ako ne zbog patriotizma, nadam se da će ovaj secesionistički statut Tadić & DS drugari odbaciti jer bi time ubrzo bila razbijena i DS, tako da bi se onaj deo DS-a severno od Dunava veoma brzo uz pomoć ovog statuta odvojio od centrale i počeo suvereno da vlada svojim feudom. Ono zbog čega se Tadić ne izjašnjava je verovatno strah od prašine koja će se podići u stranci kada bude razočarao svoje stranačke secesioniste, ali ma koliko ovo odugovlačio, jednom će morati da ''proguta žabu'', e sad da li će se od tog gutanja zagrcnuti ili će posle njega postati još jači, ostaje da vidimo.
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 12 februar 2009 17:54
Ton_majstor
Mnogo je zanimljivo videti kako ta Čankova "vatra" greje i uredno pod jedan krov prima toliko, na prvi pogled različite političke "konfesije"! Jer, nekako čim se pređe Dunav ili zađe dublje (severnije) u Srem, ljudi krenu da se menjaju (čak i dođoši), nekako osete i prime žar te vatre i odjednom, cap - autonomija!
U čemu je tajna retorike koja tako lepo pakuje u istu "kesu" Pajtića, Bajatovića i ostale? Ne verujem da je to puka teritorijalna pripadnost, rodoljublje ili život u Vojvodini. Onda ne bi postojao NSPM, jer bi npr. g.Vukadinović bio isto "ogrejan", a i mi drugi. Ne, postoji nešto opipljivije od patriotizma ovde.
Inače, jasno je da ova pretumbacija SPS-a (koja već po redu?) najviše govori o ozbiljnosti situacije u pojedinim strankama koje čine Vladu. Zaleću se, izjavljuju svašta, pa posle padne "branje ušiju". Neozbiljno, previše.
Pozdrav!
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 12 februar 2009 20:24
Dragan DGB
... ovo sto radi SPS danas je krajnje nemoralno i opasno i moze da uz tvrdoglavost "vojvodjana" proizvede nesagledive posledice.
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 12 februar 2009 21:00
putnik
Vrlo cesto sam poslom u Vojvodini.Druzim se s obicnim svetom. Ne vidim neku posvecenost ideji autonomije medju njima. Ali cete recimo u opstinama Novi Becej, Becej i drugima cesto naici na velike panoe pored puta gde vam pise da mnogi radovi koji se tu izvode( kao kanalizacija, vodovod i dr...)se finansiraju iz budzeta Vojvodine sto uopste nije tacno vec je deo nacionalnog investicionog plana a Srbija se nigde ne spominje. Vidjao sam po Evropi da razne pokrajine isticu sebe, ali uvek kao deo drzave u kojoj postoje a ovo je prvi korak pripreme stanovnistva na "Novu Vojvodinu". U Vojvodini obican svet ne zivi nista bolje nego u ostatku Srbije. Ali se zato njima prica da oni imaju nekakva velika prirodna bogatstva koje im oni u Beogradu oduzimaju i da su zasluzili da zive puno bolje. To im pricaju oni koji su navikli da muzu svoje seljake niskim otkupnim cenama ili da rasprodaju ono sto su generacije stvarale za tri marke a zemlju tajkunima koji cekaju da se odvoje i da tu zemlju prodaju strancima za stotine miliona evra. E ali sada im seljaci ne daju zito, mleko, meso i voce i povrce dzabe vec traze trzisne cene pa im je profit drasticno pao. Zemlju su kupili, krediti dolaze na naplatu, a treba znati zemlju raditi i radnike i troskove platiti.
Madjari su najgrlatiji u zahtevima za prosirenje autonomije. Posle 2000 jednog njihovog lidera stalno je neko maltretirao.Na neke njihove pripadnike vrseni su i fizicki nasrtaji. To je doslo i do Evropskog parlamenta. Posle toga niko tog lidera nije ni mrko pogledao a kamoli nesto vise.Kakva promena. Rusi su kupili NIS i dolaze u Vojvodinu. Mozda bi formiranjem nove drzave taj arazman proglasen nevazecim jer je donet u Srbiji pa bi autonomaska elita ponovo ga prodala ali ovaj put nekom podobnom. U Vojvodini trenutno nema para. Svi su u krizi. Tajkuni ne zele vise da pomazu svoje politicare jer ni oni nisu sigurni sta ce sutra biti. Seljaci ne daju. Moraju je titoisti i kriptokomunisti pod hitno prodati.
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 12 februar 2009 22:42
milos16
Gospodine Antoniću sviđaju mi se vaši tekstovi,pogađate pravo u centar. Pitam se zašto se o autonomiji priča i piše kao o jedinom mogućem i spasonosnom rešenju.Čanak i drugovi traže republiku,pa sad kao neko srednje rešenje (u odnosu na postojeće stanje) DS (Pajtićeva frakcija)usvaja statut po kome je severna pokrajina autonomna, kao da sada nije.Zašto se ne uzima u razmatranje i opcija po kojoj bi Srbija imala jaku centralnu vlast a opštine da imaju samoupravu po pitanjima od lokalnog značaja. Zašto postoji skupština APV kome to još treba(ne mislim na one koji tamo sede)? Može li se pokrenuti pitanje brisanja jedine preostale Brozove(ako mu je to pravo ime) granice koju još možemo brisati, ili smo i za to zakasnili (administrativna granica na reci Savi).Koja su to veća prava koja građani ispod Save imaju u odnosu na one koji žive u pokrajini pa ih zbog toga treba autonomijom štititi???? Ko se to u Srbiji oseća toliko ugroženim da mu je potrebna autonomija sa nekakvim posebnim pravima???
Preporuke:
0
0
9
petak, 13 februar 2009 06:19
Marko - zabrinuti Srbin
Svaka čast za gospodina Antonića. Ovo gaženje vojvođanskog aparatčika i secesioniste Bajatovića jedan je od najboljih tekstova poslednjih meseci.
Ipak mislim da su secesionističke tendencije u Vojvodini više verbalni adut koje birokratija u NS poteže nego stvarna želja i spremnost. Gotovo je nemoguće tako nešto bez stranog faktora i sile preduzeti. Tako da ovako nešto doživljavam kao više pretnju po ionako krhku političku stabilnost u zemlji. Veoma je bitno a to bi sugerisao ljudima iz NSPM i svim časnim i poštenim srpskim intelektualcima da se iznađnje alternativa iz ovog čabra. Pitanje je šta onda ako se taj statut ne usvoji (a ja se najiskrenije nadam) u Skupštini. Šta dalje? Ima li državni vrh i politička javnost kvalitetnih alternativa , jeli to postepena decentralizacija kroz kantonizaciju ili regionalizaciju Srbije, ako već nema spremnosti za to , onda raspisati izbore ili šta već.
Preporuke:
0
0
10
petak, 13 februar 2009 20:50
Tatijana
Pa, zbog ovakvih stavova nekih ljudi iz sadašnjeg SPS-a, neki drugi ljudi su izašli onomad iz te partije.
Uopšte, postadosmo baš dvojaki: dve Srbije, dve Vojvodine, dva ova, dva ona, dve Crkve... Ustvari, postoje samo dosledni i oni koji to nisu ni u svojim političkim opredeljenjima ni u bilo čemu drugom. I to iz puke sebičnosti ili straha od gubitka položaja. A, odgovornosti i posledica nema pa nema...
Pozdrav
Preporuke:
0
0
11
četvrtak, 19 februar 2009 02:10
Nikola
Svaka čast! Pravo u centar!
Preporuke:
0
0
12
petak, 20 februar 2009 16:05
Jelena
Niste pomenuli u celoj ovoj prici G17. Oni mudro cute ali oni su se nedavno izrekli kako ne shvataju sta u tom Statutu ne valja i da Skupstina Srbije treba da ga pod hitno usvoji ovakvog kakav je. Bila sam iznenadjena kada sam procitala to njihivo saopstenje, a onda sam malo razmislila i dosla do zakljucka da su oni ustvari od pocetka radili na tom separatistickom statutu, samo podzemno, onako kako oni to umeju.
.jpg)
Bravo Antoniću.
Jedan od retkih koji ne živi u Vojvodini, a razume o čemu se, kada je u pitanju takozvana "autonomija" Vojvodine radi. Obično beograđani ne razumeju pravu suštinu onoga što se odigrava u severnoj pokrajini.
Još jednom, bravo Antoniću, i pišite što više, govorite na svakom mestu, svi mi koji smo svesni to moramo da radimo, jer ne smemo dozvoliti da nas separatisti nadgovore zato što su bolje organizovani i nažalost drže većinu medija.
Nas je ipak više.
U čemu je tajna retorike koja tako lepo pakuje u istu "kesu" Pajtića, Bajatovića i ostale? Ne verujem da je to puka teritorijalna pripadnost, rodoljublje ili život u Vojvodini. Onda ne bi postojao NSPM, jer bi npr. g.Vukadinović bio isto "ogrejan", a i mi drugi. Ne, postoji nešto opipljivije od patriotizma ovde.
Inače, jasno je da ova pretumbacija SPS-a (koja već po redu?) najviše govori o ozbiljnosti situacije u pojedinim strankama koje čine Vladu. Zaleću se, izjavljuju svašta, pa posle padne "branje ušiju". Neozbiljno, previše.
Pozdrav!
Madjari su najgrlatiji u zahtevima za prosirenje autonomije. Posle 2000 jednog njihovog lidera stalno je neko maltretirao.Na neke njihove pripadnike vrseni su i fizicki nasrtaji. To je doslo i do Evropskog parlamenta. Posle toga niko tog lidera nije ni mrko pogledao a kamoli nesto vise.Kakva promena. Rusi su kupili NIS i dolaze u Vojvodinu. Mozda bi formiranjem nove drzave taj arazman proglasen nevazecim jer je donet u Srbiji pa bi autonomaska elita ponovo ga prodala ali ovaj put nekom podobnom. U Vojvodini trenutno nema para. Svi su u krizi. Tajkuni ne zele vise da pomazu svoje politicare jer ni oni nisu sigurni sta ce sutra biti. Seljaci ne daju. Moraju je titoisti i kriptokomunisti pod hitno prodati.
Ipak mislim da su secesionističke tendencije u Vojvodini više verbalni adut koje birokratija u NS poteže nego stvarna želja i spremnost. Gotovo je nemoguće tako nešto bez stranog faktora i sile preduzeti. Tako da ovako nešto doživljavam kao više pretnju po ionako krhku političku stabilnost u zemlji. Veoma je bitno a to bi sugerisao ljudima iz NSPM i svim časnim i poštenim srpskim intelektualcima da se iznađnje alternativa iz ovog čabra. Pitanje je šta onda ako se taj statut ne usvoji (a ja se najiskrenije nadam) u Skupštini. Šta dalje? Ima li državni vrh i politička javnost kvalitetnih alternativa , jeli to postepena decentralizacija kroz kantonizaciju ili regionalizaciju Srbije, ako već nema spremnosti za to , onda raspisati izbore ili šta već.
Uopšte, postadosmo baš dvojaki: dve Srbije, dve Vojvodine, dva ova, dva ona, dve Crkve... Ustvari, postoje samo dosledni i oni koji to nisu ni u svojim političkim opredeljenjima ni u bilo čemu drugom. I to iz puke sebičnosti ili straha od gubitka položaja. A, odgovornosti i posledica nema pa nema...
Pozdrav